Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem

Rubrika

Poezija

Poezija svih oblika i glasova – od slobodnog stiha do klasične forme. Prostor za emociju, ritam, sliku i lični izraz koji ne traži opravdanje.

Strana 6 od 53

  1. Poezija

    Тугованка

    Мом покојном мужу Славиши Срела сам те да мирис лаванде удахнемо свим чулима у парку, да ти испричам најљепше приче, да прошапућеш о себи у мраку који нас скрива док зраци сунца одлазише иза пучине у бескрај, моја се душа са твојом спајала док сам…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    920

  2. Poezija

    Снови

    Сањала сам да ћемо се срести Послије безброј самотних ноћи, Година дугих срећних и болних, Са већ сиједом косом да ћеш доћи, Да у башти у хладу кестенова Оживимо жубор младости наше, пијемо слатку чежњу са усана, пусте даљине недодир нам даше. Младости моја свилом…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    3150

  3. Poezija

    Olivera

    Несуђена љубо војводе Милоша Најмлађа кћери царства покорена Уз благослов мајке и властеле У Дренопоље султану одведена Црвеним ружама успут посипана За спас рода дјево жртвована Грешном руком несрећна принцезо Оцеубици на поклон дарована Док си дворила дрског господара Слатким вином из златног пехара Ни…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1720

  4. Poezija

    Тражимо покајање

    Нема више зрикаваца у спрженој трави стврдла је земље што нас отхрани чиста, занијемиле птице, мали врапци заспали, спарних љета ужарено сунце не блиста, Већ пече силно без топлих љетних киша, док с јесени олује пустош остављају свуда, а зимски сметови завејаше градове и села,…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1220

  5. Poezija

    Земљо Душанова

    Земљо Душанова све од Дунава до Јадранског и Егејског мора, милосница Света Манастирска, круно златна сјају царског двора, витешки пламен до града Коринта гдје се љубе Егеј и Јонски таласи, мирише планински вијенац Геранија, задужбино Светих арханђела красних. Заливена крвљу, земљо Југовића кнеза Лазе, и…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1720

  6. Poezija

    Жалосна врба

    (Посвећено врби на Ушћи) Залуд ме године од памћења штите кад сјећање врело на душу ми пада, успомене негдје потиснуте, скрите на минулу младост из дубоког хлада, на жагор пролазника и дјечије цике, и веселих дружења уз звуке гитаре, неопјеваних љубави, пожутјеле слике на ушћу…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1220

  7. Poezija

    Растанак

    Чувала сам те дуго, дуго у сјећању, живот је текао брзо крадући нам младост, моје снове, а чини ми се и твоје. Кроз нас су цвилила изневјерена надања, а мене су горке слутње пратиле као сјенке, бесконачна чекања и жалосно жуто лишће. Слала сам ти…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1220

  8. Poezija

    Потражи ме у сјећању

    Потражи ме у сјећању, у сусрету неком знаном, у мирису јоргована и у неком јутру раном. У вечерњој тихој сјети, потражи ме у сумраку, кад' се мјесец осмјехује сјајном сунцу на заласку. Потражи ме у сновима гдје умире тужна јава. двије душе гдје се срећу,…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    1020

  9. Poezija

    Час историје

    Све више ми се враћа ових немилих година процвала успомена далека дивна слика дјетињства заборављена. Некад сам тако давно у сјени старог храста њихала брата мило када би могло назад, кад би се поновило, да првог прољећа раног на крилима попут ласте слетим у наше…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    920

  10. Poezija

    Траг

    Ако ми спалите кућу мјесец ће жути благ просути по згаришту мога постојања траг. Ако посијечете јаблан крај куће млади вити вјетри ће плести лишће вијенцом ме окитити. Ако ми згазите поља ни цвијеће да процвати тамо гдје рањена слетим божур ће замирисати. Мира Којић…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    920

  11. Poezija

    Питалица

    Да ли би ме њежно привио на груди ко уснуло птиче што топлину жуди, при смирају дана када сумрак мије, испод јунских липа љубавнике крије. Сада кад су прошле и утихле страсти, када младост тамни распукла од сласти.

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    720

  12. Poezija

    Жеља

    Ти знаш да нисмо одсањали снове jутра су нас у несну пресрела, на грудима нам се умориле звијезде и на јастуку хризантема свела. Куда су искре чежњи одлетјеле када још нисмо испратили тмине и проживјели слатка страховања, а како очајна да чекам мјесечине. Ти знаш…

    Viktorija8. oktobar · 1 min čitanja

    910