Univerzumu hvala na ovakvom vokalu a meni na muzičkom ukusu.
Ne sećam se kad sam počela da slušam Olivera koji mi ujedno leči I topi dušu.
Kada vidim more, ja čujem njegov glas i trag u beskraju,
na tren budem na Jadranu, na nekoj uvali sa rasterećenom dušom, razmišljajući o jednostavnosti i mirnoći života.
Nemojte pomisliti da je kliše, jer ne ume to svako i ne vidi svako smisao u takvom bivstvovanju.
Neko nosi more a neko vodu u sebi.
Moje detinjstvo je počelo na moru a biću duboko zahvalna da tamo dočekam i svoj život u onim starim godinama.
Ostavite odgovor