Najčitanije

Просторно-временско измештање, уживљавање и раскривање заборављених топоса постојања.

Sinisa27. maj · 1 min čitanja

4300

Искушење

Неке жене траже само тренутак у ком ће само осетити да постоје

Gordana Kostic13. maj · 3 min čitanja

4310

Твоје су очи и моје

Знам само да имамо исте очи и да постоји разлог зашто си далеко. Тај осећај да си стално негде у мени, одавно не питам одакле долази, као да ми је то већ рекао неко. Само раширим руке и све утишам, док време пролази и пролази.…

urbera21. april · 1 min čitanja

4320

O nedostajanju

Zbog tebe počinjem budna da sanjam i retko kada sam prisutna. Ako se nekad zagledaš u zvezde videćeš moja krila. Preletela su daljine i otišle čak do meseca. Nada je tu i još uvek se ne gasi. Pa nisi na kraju sveta, ali kao da…

Nefertiti897. april · 1 min čitanja

4300

Neubrane duše

Stopala su joj utabanala stazu ka kapiji tog zdanja od prekomorskog belog, izglačanog kamena, koje je imalo u sebi zrake sunca i zrnca morskog peska. Koračala je ka crkvi u kojoj se molila svakog jutra, crkvi sa moštima svetice. Nosila je prepun naramak cveća, od…

Ivana Maj3. april · 7 min čitanja

4310

Bicikla

Sanja ne ume da vozi biciklu. Godinama je od roditelja tražila da joj kupe biciklu. Ali ko je od njih, majka ili otac, uvrteo u glavu da će joj stopala, ionako, po njihovom mišljenju, prevelika za njen uzrast, od pedalanja još više porasti?

Sanjine price1. april · 4 min čitanja

4300

Baba Roza

Kao i svako, imala je grehova na svojoj već ostareloj duši. Zato je nedeljom redovno išla u crkvu da izmoli krunicu i ostavi nešto sitno, ne previše, za prilog, da bi mogla mirno da spava.

Ivana Aleksic26. mart · 8 min čitanja

4330

Нови сунцобран

Старији људи кажу, кад се ситни бијели облачци појаве на небу, биће кише… Све што је некад имало значење, нема више, од природе отело се све, одприродило се, па и облаци.

MileA21. mart · 1 min čitanja

4300

Želja

Lagano moja želja u krilu tvom se stišava i spava. Kao komadić neba nosim je na dlanu. Rukama od snova izvlačim istinu iz najtiših očiju. Rastem sa željom raspuklom od zrenja. Kada svi odu i nestanu mirim se sa sobom i zaklinjem. Uprkos sebi i…

Alex17. mart · 1 min čitanja

4300

Култура сећања

Култура сећања Сећа се, Раша, те јесење вечери, као да је јуче било. Зграда Гимназије окружена парковима, превисоки плафони учионица а он одговара математику испред табле. Професорка је испитивала аксиоме, теореме, дефиниције и доказе Еуклидске геометрије. Како није напамет научио један од аксиома, тачан текст…

Tajkun_i_ja12. mart · 5 min čitanja

4310

Starica

Iza naše kuće - čujem je, šapuće. Neretko me zove da zidamo dvore. Nestane u trenu, tačno pred svanuće, nema sumnje, smrtno, plaši se od zore. Iako se nikad nije predstavila, znam starica to je, kao moja mati. Pogurena, prosta, davno ostarila i odavno spremna…

Bez kisobrana

Kisa pada vec satima,ali nije sama. Pomesala se sa snegom,kao da ne zna sta zeli da bude danas. Sve je mokro , tiho,sivo. Grad izgleda umorno. Stojim bez kisobrana. Kapljice mi klize niz kosu Tope se , hladne su,ali me razbudjuju. Sneg se zadrzi na…

Zubato sunce19. februar · 1 min čitanja

4320