Tišina između gutljaja

Dosada mi stiska grudi,

kao čaša koju držiš predugo

Znaš li koliko njih bi želelo da se budi

u istim snovima gde si ti zaspao

A ja sam birala tvoje nesanice,

kao vino koje ne prija dok opija

Bolela sam te dok sam pila,

volela sam te kad si trezan,

a ti si uvek bio - previše

Previše racionalan,

Previše zamišljen,

Previše odsutan.

Brinuo si o budućnosti,

zaboravljao da ležim sada

Ignorisao vlati moje kose

kao fleke na jastučnici

ništa ti nije bilo sveto

sem tvojih brojeva i nauke.

Ostavio si me među suzama,

čašama bez dna

i strancima koji su pokušavali da me nasmeju.

Svaki od njih bi pao u nesvest

da vidi moj flert,

al nijedan nije dobio ni pogled.

A ti-

dobio si ceo moj svet,

razapeo ga na krst svojih misli.

Slagao me nežno, napravio lažni preokret,

Pretvorio vodu u vino,

napio me svojim osmehom.

Stihovi su padali kao grimizne mrlje,

ostajali urezani kao himna.

Ne može poezija bez bola,

ne može pijanac bez vina,

porok bez ljubavi,

ni svet bez ove naše zabune

koju smo zvali večnost.