Стаклено звоно
Kristina Pivas2310
Гушим се једнако
под овим стакленим звоном
где год да сам
на плажи у Слиеми
у Будиму у замку
чак и у Леку поред Кома
у ресторану прашком док се једе гулаш
нешто се у мени ломи
као шољица за чај што је напукла
али је и даље користе
Шећер ми гурају изнутра
будим се у зноју
и клизим по подручју истине
Стигла ми је казна
због непажљивог плесања са лажима
и то преко острвског брзог трајекта
Где год да сам
пошта не касни
Кристина Пиваш
Kako ti se dopao tekst?
Kristina Pivas
Pivaš Kristina (1998, Beograd) apsolventkinja je logopedije. Piše poeziju i kratku prozu. Njene pesme objavljivane su u časopisima Šraf, Književne vertikale (33/34), kao i u zbirkama Beogradski krug kredom (br. 26 i 29), Poezija vinom obojena i Haos ožiljaka – 100…
- tekstova
- 15
- čitanja
- 591
- reakcija
- 14
- komentara
- 0
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Према теби
Невоље ме прате у ове касне сате Твоје име сјаји као пламен кроз магле Дуг за тугу исплаћен Ти на колену и даље невиђен Пали војник Храбри мамим принц Спреман је да каже још хиљаду лажи Да би купио једну истину од мене У замену…
Sa druge strane
Živim ovaj život Tako što samo gledam kroz staklo Sve što se dešava izvan je roze i šareno, Slatko i medeno Vazduh je čisit i nebo je vedro Sunce je tako jarko, čini se da nikad neće zaći Toplo je i sigurno Sa druge strane,…
Фатаморгана
у штоку сваких врата из ината извиреш ми из срца како куца оно које је сломљено унапред сваки дан је ноћ вештица сваки пут у поноћ се прерушим у сирену па се вучем по поду и маштам о бенсединима и данима који су претходили теби…
La fe
Cuando Ozu canta Te Boté, el mundo deja de doler y por un instante, vuelvo a creer. No sé si es la música, o algo que olvidé pero entre tantas ruinass, la vida vuelve a florecer. El negrito ojo' claro'!
700
