NEVIDLJIVI A NEPREŽALJENI

Bili smo jedna od bezbroj ljubavi

na Zemlji rođenih.

Zagledani u zvezde,

pulsirali smo bezglasno

da ne narušimo nebeski sklad.

Skrivali od ljudi našu zavisnost,

neizdrživu za ljubavlju glad.

Ni sada ne znam šta se desilo...

Neki se muk prostro između nas

kao crni zastor ubačen na silu.

Ostali smo nevidljivi,

razdvojeni svako u svom ništavilu.

Tišina je oživela u toj praznini,

nastanila se u ukočenom pogledu,

u rukama zastalim na putu ka zagrljaju,

u grlu u kom su tinjali jecaji.

Ni zvezde nisu više mogle da traju.

Našle su se na izdisaju.

U mraku koji je usledio

izgubili smo se.

Ti mene, ja tebe.

I ja sebe.