Bogorodice devo

BOGORODICE DEVO

Pamtiš li, Bogorodice devo, njene oči?

Plave kao nebeski beskraj

Kao u mučenica na freskama svetih zidova

Dubine u kojima je stanovala nevidljiva tuga i beskrajna radost

Pamtiš li njene ruke?

Tople dlanove dok, skrštene kao tvoje,

odmaraju na krilu, vazda pregačom prekrivenim

Kako me miluju, teše, vole i ne daju zlu da me dotakne

Pamtiš li naše molitve?

Izgovorene u mraku, pre počinka

U onom istom mraku u kome je obećala da će biti uslišene

Jer tako uvek biva sa dečjim molitvama.

Pamtiš li plave suze na izboranom licu?

Stanicu i larmu putnika i hrskanje šljunka oko šina

I voz koji me je odvozio u daljine

Pamtiš li kad je ogrlicu sa tvojim likom

Drhtavim prstima prikopčala oko mog vrata

Pamtiš li, Bogorodice devo,

Šapat uvelih usana kojima te je celivala

“Čuvaj mi je”

Pamtiš li, Bogorodice devo, toplinu moje kože,

Mesto gde stanuje duša i roje misli

U kojima je vazda bila prisutna

Misli sa kojima smo nas tri

Savladavale nepoznato, osvajale prostranstva tuđine

Pamtiš li lik, Bogorodice devo?

Grešnika

Bezdušnika

Bezbožnika

Nekrsta

Koji te je one najcrnje noći

Oteo od mene

Oteo i nestao

Kada je vreme prestalo da meri naše suze

I u dahu pretvorilo u tvoju tišinu