Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem
Poezija

Будућност у тишини

Не волим сјећања да се у јануару буде,

ни успомене које у јуче ме враћајају,

док сњежне пахуље у вртлогу падају

и на моје прозоре без питања свраћају.

Не волим сузе које у сутону теку саме

што их рони туга бришући старе ране,

одричем се прошлости која брзо тече,

разлијева се ријеком кроз врбове гране.

Треба ми садашњост, крила слободе

и наде да ме носе плаветним небом,

да врате сјај њежној, намученој души

у овим тихим ноћима окованим ледом.

Волим тихе слутње које тајне крију

о будућој срећи што ће да нас спаја,

кад кротко прољеће почне да се шеће

сатакно од блажене љубави без краја.

Да се румене усне у пољупцу споје

и да никада пуста даљина не збори,

да се не руга нашој боли желећи крај,

хоћу вјечно плам твог погледа да гори,

да ми свијетли на самотном путу

као свјетионик морнару на пучини,

трепери свјетлошћу твој лик у мени,

будућност се нама смијеши у тишини.

Мира Којић Ђорђевић

Kako ti se dopao tekst?

Podeli tekst
O piscu

Viktorija

Višegrad

Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…

tekstova
42
čitanja
491
reakcija
56
komentara
4
deljenja
10
00

Komentari

Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.

    Librum bilten

    Izbor urednika i konkursi, jednom nedeljno.

    01

    Još od ovog pisca

    Svi tekstovi
    Poezija

    Привиђења

    Све ми се чини док падају кише нечије руке траже ме кроз таму и чујем ријечи не бих ишао више још једном само да те нађем саму. Све ми се чини негдје из даљине познати корак кротко мени иде, али у тој превари невјернице јаве…

    Viktorija10. novembar · 1 min čitanja

    400

    Poezija

    Наше вече

    Да ли је твоје вече као моје чисто и хиљаде звијезда на небу се роје, брижне мисли комешају се исто, да ли је твоје вече наранџасте боје? Осјећаш ли док врео дан измиче, да душом плови безброј нових нада и жеља њежних као цвијеће ниче,…

    Viktorija8. novembar · 1 min čitanja

    700

    Poezija

    Јесења тугованка

    Опет кише лију јесење и дуге сестре горких суза неуморно лију, док вјетрови свјесни моје туге у твоје прозоре затворене бију, а не знају за љетну милину што ми тебе однесе кад мину и остави само у души горчину да као сјенка ја живим тишину,…

    Viktorija7. novembar · 1 min čitanja

    900

    02

    Slično: Poezija

    Cela rubrika
    Poezija

    Neću više da znam

    neću vise da znam ni koliko je sati, ni koji je dan i ne vidim dalje od odsjaja u tvojim očima neću vise da znam za jutra što mi prekidaju san i ne tražim svijet izvan nas izvan naših osmijeha neću vise da znam ni…

    Nikola Pandža10. novembar · 1 min čitanja

    600

    Poezija

    Vjerujem u tebe

    POSTOJE LJUDI KOJI NAM POSTANU DOM ❤️ Postoje ljudi koje sretnemo, zavolimo i nastavimo živjeti. A postoje i oni rijetki koji se toliko tiho nastane u nama da jednog dana shvatimo kako više ne znamo gdje završavaju naše misli, a počinju one koje pripadaju njima.…

    Zvončica10. novembar · 2 min čitanja

    100

    Poezija

    Лудом племену што снива васиону

    Овдје срамоту тишине разбија јека гусала Овдје се поезија умјесто признања дала Овдје је епика појела све, одредила пут Свакоме је суђен исти, крвави, судбоносни угао љут Овдје је смисао у поносу, ставу од камена Све је у сјећању прошлих и славних времена Овдје се…

    Crni9. novembar · 1 min čitanja

    100

    Aktuelni konkursi za pisce

    Svi konkursi