Заборав

Посвећено Србима из Сарајева
страдалим од 1992 – 1995. године
у „мултиетничком“ Сарајеву
Зашто су вас грешни заборавили,
а били сте благодет свога града,
од кад' сте вјечним сном уснули
тек понекад вас помену од тада.
Као да сте сами одлазак бирали
стазама посутим отетим крином,
у мраку ужаса посрнули и пали,
сједињени са вјечном тишином.
Анђели што гледате у Божије лице
беспомоћне душе у пакленој смрти,
вјеровали сте им све док са литице
нисте злотворски бачени и затрти.
Дивље урлаше изнад ваших сјени,
забетонираних рајских мученика,
док Миљацка мутна тече и пјени,
згаснуте очи су клетва невјерника.
Опомена болна за будућа времена
када се изњедре нова покољења
да живе и мртве загрли Васељена,
пробуди сјећања мајка Васкрсења.
Мира Којић Ђорђевић
Kako ti se dopao tekst?

Viktorija
Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…
- tekstova
- 42
- čitanja
- 491
- reakcija
- 56
- komentara
- 4
- deljenja
- 10
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Јесења тугованка
Опет кише лију јесење и дуге сестре горких суза неуморно лију, док вјетрови свјесни моје туге у твоје прозоре затворене бију, а не знају за љетну милину што ми тебе однесе кад мину и остави само у души горчину да као сјенка ја живим тишину,…
900
Neću više da znam
neću vise da znam ni koliko je sati, ni koji je dan i ne vidim dalje od odsjaja u tvojim očima neću vise da znam za jutra što mi prekidaju san i ne tražim svijet izvan nas izvan naših osmijeha neću vise da znam ni…
Vjerujem u tebe
POSTOJE LJUDI KOJI NAM POSTANU DOM ❤️ Postoje ljudi koje sretnemo, zavolimo i nastavimo živjeti. A postoje i oni rijetki koji se toliko tiho nastane u nama da jednog dana shvatimo kako više ne znamo gdje završavaju naše misli, a počinju one koje pripadaju njima.…
100
Лудом племену што снива васиону
Овдје срамоту тишине разбија јека гусала Овдје се поезија умјесто признања дала Овдје је епика појела све, одредила пут Свакоме је суђен исти, крвави, судбоносни угао љут Овдје је смисао у поносу, ставу од камена Све је у сјећању прошлих и славних времена Овдје се…
100