Питалица

Да ли би ме њежно
привио на груди
ко уснуло птиче
што топлину жуди,
при смирају дана
када сумрак мије,
испод јунских липа
љубавнике крије.
Сада кад су прошле
и утихле страсти,
када младост тамни
распукла од сласти.
Kako ti se dopao tekst?

Viktorija
Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…
- tekstova
- 45
- čitanja
- 569
- reakcija
- 56
- komentara
- 4
- deljenja
- 15
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Осам минута смрти
Пјесма посвећена звјерски умореном Кристиану Јосипу Перишу Пробуди се Господе из небеског сна, погледај сањивим очима планету у шта се претворила, проклети свијет који краде мирис и багрему и цвијету и ваља се у блату зла и неморала, погледај зарасле путеве и стазе, овај страшни…
2600
Егзодус
Завежљај стежем, избјегличку муку безгласно журећи у сусрет новој зори, осврћем се крадом, тамо на брежуљку не трепери звијезда моја кућа гори. Буктиња пламти, урлање и врисак, познати крвници, недоклане кољу, комшије прве са камом у руци на истом мјесту у сеоском пољу. све брже…
900
Рупица на глави
Неког топлог прољећа давног кад се први пупољци буде из траве и топле кише умивају јутра, када птице кући повратак славе и сунце шаље своје вреле зраке, сеоски цуретак путем од кристала водио за ручицу малога брата, неспретна дјечија ножица мала хтјела низ цесту да…
1100
STEPENICE
Ostalo ti je nekoliko nedelja do odmora Pustinjski vetar, more, pesak Samo da izdržim do Tunisa, kažeš Obuci mantil, pacijenti čekaju Hodaj! To su samo stepenice Na radnom mestu si — diši! Sve će biti u redu, imaš tek nešto vode u plućima Tvoj avion…
🍂 🍁 Septembar 🍁 🍂
🍂🍁🍂SePtEmBaR 🍂🍁🍂 Htela je septembar. Opalo lišće, vetar u kosi i vatromet za kraj. I na sve bih pristao bez razmišljanja, samo da ona bude srećna i nasmejana. Htela je dugi beli veo da se vuče za njom i pepeljugastu haljinu prekrivenu cvećem. Htela je…
Žudnja beskrajna
ŽUDNJA BESKRAJNA Prvi zraci sunca kroz prozor prodiru, tvoje ruke još su oko mog vrata. Duga noć je, a vreme kao da je stalo. Ti si žudnja moja beskrajna. Šetnje duge, vožnje daleke, beskrajni razgovori, pogledi koji govore sami. Ljubav cveta i bez dodira živi.…