Заборав

                           Посвећено Србима из Сарајева

                           страдалим од 1992 – 1995. године

                           у „мултиетничком“ Сарајеву

Зашто су вас грешни заборавили,

а били сте благодет свога града,

од кад’ сте вјечним сном уснули

тек понекад вас помену од тада.

Као да сте сами одлазак бирали

стазама посутим отетим крином,

у мраку ужаса посрнули и пали,

сједињени са вјечном  тишином.

Анђели што гледате у Божије лице

беспомоћне душе у пакленој смрти,

вјеровали сте им све док са литице

нисте злотворски бачени и затрти.

Дивље урлаше изнад ваших сјени,

забетонираних рајских мученика,

док Миљацка мутна тече и пјени,

згаснуте очи су клетва невјерника.

Опомена болна за будућа времена

када се изњедре нова покољења

да живе и мртве загрли Васељена,

пробуди сјећања мајка Васкрсења.

Мира Којић Ђорђевић