Mrlja sa pulsom

Kvadrat svetla na podu.

Prazne stolice.

Optužbe svetlucaju u mraku.

Oštrice noževa traže put do mojih grudi.

Ulaze jedan po jedan, ozbiljnih lica.

Potpeticama udaraju svetlo.

Zvuka nema.

Klimaju glavama.

Zauzimaju prostor.

Stolice pod njima škripe.

Iščupani iz mog tela.

Moja sećanja.

Lažni svedoci.

Ne gledaju me dok govore.

Ne čekaju da udahnem.

Datumi su tačni.

Ne mogu da poreknem.

Miris metalne kvake.

Sve odbrane probijene.

Njegova leđa.

Boja zidova.

Ja, mrlja na njegovoj odeći.

Ni u čemu ne greše.

Zato su opasni.

Čuju reč koju on nije.

Nude mu je.

On glavom odmahuje.

Ne pripada mu.

Niti ja.

Svako uzima svoje.

Karte asimetrično izdeljene.

Moje lošije.

Otvaram grlo da ih ućutkam.

Izdajnike iz mog krvotoka.

Izlazi pepeo.

Gorak je i miriše tamjan.

Sudija u meni ćuti.

Zapisničar perom stuže hartiju.

Presuda ispisana.

Na mojoj porcelanskoj koži.

Vidim ruku, tamne malje.

Gura mi desno rame.

Na njemu još poljubac.

Ljulja se pod kožom.

Zatečen.

Sećanja ne lažu.

Kvadrat svetla na podu drhti.

U njemu senka čoveka.

I telo žene ogoljene do pulsa.

Mrlja na njegovoj odeći posustaje.

Predaje se ostatku tkanine.

Ostajem sama u sudnici.

Oko mene dokazi koje sam zvala životom.

Rasuti.

Puštam da me stražari odvedu.

Dalje od ove sudnice.