Pisac Librum kluba · Diseldorf
Aleksandra DJordjevic
Izbor urednika ×2 · 10+ tekstova · 1.000+ čitanja
Aleksandra Đorđević (1984) srpska autorka poezije i proze. Kritički se osvrće na društvo i kulturu. Njene pesme, priče, eseje, kolumne, komentare, kritike i prevode (uglavnom poezije) možete čitati na onlajn portalima i njenoj Fejsbuk stranici. Do sad je objavila tri romana, zbirku poezije i zbirku kratkih priča. Diplomirani je profesor engleskog i italijanskog.
- tekstova
- 23
- čitanja
- 1.375
- reakcija
- 52
- komentara
- 26
- deljenja
- 0
Tekstovi
- Kolumna
Није шта, већ како се каже
Дуго сам мислила да сам пропустила неки одлучујући моменат, да ми је узрочно-последични след климав или да ми је излагање једном речју неутемељено. А онда сам схватила да не воде расправу аргументи, већ емоције, и да оно што је мени важно, није (подједнако) важно мом саговорнику.
8732
- Čitaonica
Поводом резултата конкурса Реч и смисао
Најпре, честa грешка јесте нагомилавање атрибута, а затим и комбиновање истих са компарацијом и метафорама. Било да је у питању пренеглашена декоративност или жеља да се верно предочи сцена, поједини текстови су преоптерећени и угушени сликама. Нпр. Ивица је споро прихватио чашу као кад сунце залази иза големих брда. Дакле, прилог споро већ нам даје одговор на питање како, а затим следи поређење. Овај пример сам измислила како бих дочарала проблематику, која је у реалности много израженија и ектремнија. Дакле, у овом контексту 'мање је више'.
5410
- Čitaonica
Дан кад сам себи престала да верујем
Два пута годишње мењам кожу, једном у врелим летњим месецима, кад се враћам кући, други пут у зиму, кад кућа лети до мене. Ове године сам је дочекала на аеродрому двадесет првог децембра, дан након што је безумник покосио стотине срца на божићном тргу у Магдебургу и при том усмртио петоро.
4530
- Poezija
Пловак
Знам да те узнемирују плаве мрље на кожи; предуго си себе стезала. Изгледам ти усидрено? Само местимично испуњена морем. Понегде сам празна. А кад вода надође, гушим се од ваздуха. Ти као ја, кроз бране пропуштена, враћаш се... Улаштена, па изложена. Колико дуго на сунцу?…
6766
- Esej
О Богу, абортусу и другим пошастима
Да ли је живот без љубави подједнако вредан или је једнак смрти? Тачно, од човека и живота тражим много: самоконтролу, осећај за другог и љубав према ближњем. И верујем да ћемо само ако много изискујемо, много и да (за)вредимо.
4240
- Kultura i umetnost
Светионик - Како читати Милену Станојевић
Милена је верна камену колико и води; везана пупчаном врпцом за Шумадију, у којој је одрасла, и заљубљена у Земун, ком је завештала младост. Истина, простор је физички одређен. Њени јунаци знају „шта значи волети Земунски кеј“ и „бистру и прозрачну, немирну дунавску воду која граби, пркосно и чило“, али исто тако је онај камен под којим је она рођена топао и крт.
3531
- Poezija
Buvljak
Koliko vredi jedna moja ruka, koliko pšenica, so ili voda? Da je menjam za vodoskoke ili pipke po ceni stoke, do lakta ili struka, koliko vredi (...)
3643
- Prikaz knjige
У стиху Марије Шуковић Вучковић - приказ
Ако је бити природан најврлија истина / а бити слободан – првоосјећај – / куд је, из виталности мрака, / кренуо неходом човјек [?][1] Куд је – мање дира лирског субјекта колико неход, кретање укруг или уназад, некакво померање – недостојанствено, готово нељудско – да би се назвало ходом. Епском формулом песникиња обрачунава кораке кроз овај пород и чека да се роди / нешто друго из ње / што сигурно није незвук.[2] А рађа се нешто што јесте и није. Ако је човек, онда је сав у контрасту, најдоминатнијој фигури у збирци. Нараста до антитезе, па се затим увија у софизам. У сваком случају, Шуковић Вучковић редефинише биће. А у проширење дефиниције укључује и национално искуство, и породично наслеђе, и бол рађања у самоћи. И игра се звуковима који се не чују.
14374
