Pisac Librum kluba · Diseldorf
Aleksandra DJordjevic
Izbor urednika ×2 · 10+ tekstova · 1.000+ čitanja
Aleksandra Đorđević (1984) srpska autorka poezije i proze. Kritički se osvrće na društvo i kulturu. Njene pesme, priče, eseje, kolumne, komentare, kritike i prevode (uglavnom poezije) možete čitati na onlajn portalima i njenoj Fejsbuk stranici. Do sad je objavila tri romana, zbirku poezije i zbirku kratkih priča. Diplomirani je profesor engleskog i italijanskog.
- tekstova
- 23
- čitanja
- 1.375
- reakcija
- 52
- komentara
- 26
- deljenja
- 0
Tekstovi
- Poezija
Tri pesme Aleksandre Đorđević
Било их је као кула, постављених на закону лобање, а крај друма хумка седи нема на додир, осетљива на росу.
1320
- Prikaz knjige
Тридесет седам пута ми је рекла баба
И оба песника лутају, разгрћу, запињу, али не одустају. Хватају се укоштац са глогом и дрекавцима, па и даље, у кључу народне поезије, Радослав пише: „[Ј]ер ја сам син свог неба и земље / понекад помислим / боље да си башту засадио / у освит зоре напоље изашао / ка истоку се окренуо / хладном водом умио / и прекрстио.” А Милена му се придружује опирући се класификацијама и прихватајући опречности своје, људске природе: „Ја сам она која се не даје никоме / И која се даје свакоме (...) // Ја сам оно што јесам / И оно што нисам (...) // Ја сам она што долази / И изнова одлази. Другим речима, „она је неприпадајућа”. И попут две месије, ова два гласа у мени се преплићу, учвршћујући прошло, здраво, заједничко, калемећи ново, стечено и научено, и одстрањујући модерно безлично.
3321
- Čitaonica
Звук рата
Било да су у питању Израел и Газа, пуцање у Косово као у јабуку изнад невестине главе или распарчавање колача званог Југославија, понашање великих групација почива на истим психолошким механизмима на којима почива и преживљавање појединца: fight or flight or play dead. Све док не одустанемо од идеје да мора једно, друго или треће, демократија је неодржива. Док не усагласимо погледе по питању слике света у ком желимо да живимо, нећемо превазићи тиранију појединца или мањине.
2400
- Poezija
Врпца
Нешто је у теби прекинуто од Великог праска до пупка, од великих жена до малих отисака на шерпама, од Великих кола до младежа на образу; нешто је откинуто, а виси без петељке са љубичастог неба.
4400
- Lične priče
Госпођа Ђорђевић
У овим данима поста имам потребу да смањим видљивост и отворим простор за невидљиво. Своју породицу, пријатеље, колеге чујем још као део пригушене буке споља. Ко све полаже право на мене и шта се дешава кад се то право судари са властитим правом човека на себе?
7110
- Intervju
Мали маратон са Оливером Драгишић
Оно што не могу да смислим је инструментализација југоносталгије и „југосфере“ у новим политичким пројектима. И још једну ствар не могу да толеришем: асоцирање искључиво југословенске идеје са антиратним наративом. То је чиста глупост и незнање историје. Нити су националне државе по аутоматизму расположене за рат, нити су Југославије и југословенска друштва била искључиво антиратно расположена.
3600
- Čitaonica
Састанак са временом
Увек дежурни кривац, скачем на прво звоно. Али никад се нисам оковала туђом заблудом. Ако ме ишта баца на земљу, онда су то моје заблуде, поникле из личних несигурности. Дакле, ако питате да ли сам осетила дискриминацију, могу да одговорим само да сам осетила тежину људске злобе, незадовољство и фрустрацију. Чула сам лаж, видела у туђем оку како је свет некада тужно и мало место. Бивала сам жигосана и протеривана, а они који су ме гонили били су и зликовци и бранитељи. А у неком потиснутом сну, гонила сам, лагала сам и протеривала и сама верујући да браним.
4800
- Esej
Đavolja afera: o pisanju tuđih života
Koliko nas se stidi svojih početaka? Razumljivo da se ne hvalimo aferama, ali poništavanjem početaka ne brišemo samo priču, mi pričamo tuđu. I sve dok je žednih slike o nepogrešivom autoritetu, sušiće se izvori najbogatijeg učenja – greške. Zato verujem u autoritet koji dozvoljava grešku, ne u onaj koji je poriče.
8622
- Poezija
Што никоме ниси рекла
Ти би хтела неког са прстима до хоризонта, краљичиног гипког хода, преко пољā, изнад игре, преко овог малог света, изнад себе, изнад тебе.
6811
- Poezija
Слагалица
Постоје људи које препознамо као перлице расуте по поду. И не можемо да их нанижемо на рашчивијане конце.
11110
