Година после Антихриста
Све се понавља –
завршава посрамљено
око говор
испред дванаест сврака,
на ободу фрака
главног мудраца
суши се крв.
Соба је мрачна,
свечана и тајна,
и кроз уши
провлачи се црв
сумње.
Честитке
на правоверју,
доказали сте
образ и повест.
Размотавам свитак
и годину четврту,
отада се нижу
расколи, ал’ први остају
удрвењени, устоличени.
Отпијам из путира
последњу кап
иако знам
да ће крв
опет потећи.
Срце
Пресветла зоро
и тамна ноћи,
горело је седам пута,
седам пута
у стакленом грлу
пре него што су могли
на пут поћи
човек први и његово ребро.
Запртили десет коња,
запалили десет шатри,
од Давидова града
до тере Колорада
горело је
месо људско.
Светла ноћи,
румена зоро,
из ребра дрво,
из дрвета луг,
Каинови обиђоше круг,
а ко прати брата Авеља
до царских двери
иза којих се чује шум?
Костурница 26
Било их је као кула,
постављених на закону лобање,
а крај друма хумка седи
нема на додир,
осетљива на росу.
Било их је у јамама
где родитељи и чељад
играју жмурке тражећи удове
увијене у косу.
Ни ум ни претачки гласи
остали нису да чувају памет,
камен се дроби
под ударцем маља…
Збори ко да сања
Отац и всјех и всја,
и јест и биће
као што је било.
И деци се снило,
освајају сатом
родитељске цесте
бескичмењаци
без казаљки, блатом.
Ostavite odgovor