Nepotpisana

Više podseća na utvaru nego na glavnu glumicu.

Oči su joj užarene, usne blede.

Haljina nije krojena za nju.

Vuče se po daskama i para.

Obula je cipele na visoku štiklu.

Tanku.

Na njima se klati i posrće.

Na grudima karneri.

Porubi prašnjavi.

Mirišu na parfem i ustajalost.

Oseća se bolesno.

Jedna daska je olabavljena.

Pazi da ne stane na nju.

Sapliće se bez razloga.

Publika oduševljeno aplaudira, pogrešnoj osobi.

Izgovara tekst pogrešnim glasom.

Zaboravlja replike.

U trećem redu neko uporno kašlje.

Ona poželi da odklizi sa scene i izdere se.

U kostima oseća da je to njena uloga,a ne ovo, uvežbano a promašeno.

Zamuckuje.

Publika oduševljeno reaguje.

Zar su dovoljne kulise da svaku omašku pretvore u umetnost?

Grad aplaudira pogrešnoj osobi.

U pogrešnom trenutku.

Ona je zamena.

Ništa od ovoga joj ne pripada.

Smeje se, plače, na sav glas vrišti.

Grad odobrava.

Niko ne shvata da ne pripada, ne prihvata.

Ona je i dalje iza zavese iako izložena.

Tišina između aplauza.

Niko joj ne zna ime.

Publika uzvikije bravo.

Ona se poklanja.

Nepotpisana.

Na daskama se sleže prašina.