Kažu planiraj letovanje na vreme.
Dobro, odlučila sam, ove godine, neću ići na Lavorkidiki.
Razmotriću ponudu već u januaru i to baš sad (januar je skoro prošao).
Ukucavam Grčka.
Izlazi mi recept za Grčku tortu, pamti algoritam šta ja gledam.
Dodajem uz Grčka i letovanje. Zapljuskuje me, malo talas sa slika, malo i reklame: jeftino, povoljno, first minute…
Smenjuju se cene, trocifrene cifre i strana valuta. Nije to ni tako skupo, pomislim, čak je i povoljno. Ako svaki dan umesto da pojedem čokoladu, stavim u kasicu, biće i za hotel sa pet zvezdica s obzirom na cenu čokolade. A usput ću da se smanjim za dva konfekcijska broja. Sviđa mi se ova potraga za letovanjem. Još će mi i karakter očvrsnuti. Nagledam se ja Grčke, pa ukucam Turska. Izbaci mi tursku garderobu. A kako mi nije iskočio Istanbul? No evo ih. Lepe destinacije, malo skuplje. Češće srećem četiri cifre i stranu valutu. Ali vredi, stvarno vredi. Kaže all inclusive… Hej, pa to je sjajno. Ne razmišljam, već samo: „Dobro jutro, gricnuću malo. Thank you, uzeću još malo za posle. Pošto grožđe, šalim se, platili smo, to je naše.“ I tako, lepa priča. A plaže, jao, lepe plaže, pa bazeni. Uvek sam se pitala šta će ti bazen pored mora, a sad kad vidim cene, treba ti, treba bogami, sve treba. I daska za surfovanje. Što ne bih i to tražila uz grožđe? I nagledam se ja Turske. Sve mi je lepo, plavo, zeleno. Besprekorno, stvarno. Nego setim se Egipta. Piramide, kamile, ništa ja od toga nisam videla, a svi oko mene su već bili. E, cena je tu već onako, isto pristupačna, ako se pored čokolade odreknem još po nečega. Što da ne. Mogla bih to. Vredi. Te Crveno more, te šarene ribice, te vreo pesak, te opet bazeni. Pa možeš da vidiš i ajkule i plivaš sa njima. Da, to mi je neostvareni san iz detinjstva, ako može i da me pojede, kad mi probije kavez. Gledala sam ja taj film. Ne trebaju meni ajkule ni šarene ribice. I cveće je šareno, pa niko ne pada u nesvest. E da, gledala sam i Kleopatru, nekoliko puta. Elizabet Tejlor je bila idealna za tu ulogu. Prava. Nagledam se ja tako Egipta, pa nešto krenem da se mislim. Nemamo pasoše, pa treba da sređujemo kupatilo. To košta, kao Turska, Grčka i Egipat zajedno. Ukucam ti ja reč planina. Izbaci mi jorgan. E stvarno ne znam otkud ovo. Ustajem od kompjutera, uzimam novčanik i odlazim do radnje.
Nešto mi se prijela bela čokolada.
Kleopatra se kupala u mleku.
Mogu ja valjda čokoladu da pojedem?
Na kraju krajeva, Lavorkidiki, nikad ne izneveri.
Lavor, vodica, sunce, kafica …
Gledaću opet, tamo kasnije, kad dođe leto, možda bude neki last minute….
Ovaj first, nije za mene…
Ostavite odgovor