Žena bik/Sicilijanska sloboda

Danas neću jesti ništa slatko,
Sačuvaću 1e i kupiti kuću na Siciliji
Posle toga neću jesti slatko mesec dana
I kupiću auto – staru bubu sa otvorenim krovom
Ješću masline, piti vino i trčati svako jutro
Nosiću samo lanenu belu haljinu
Koja će se poput bele zastave na plaži
Vijoriti oko mog tela
Svaki put kada me vetar zagrli
Imaću sunce na koži
I široki osmeh u glasu
Postaću najgora vrsta eukaliptusa
Koju još nisu uspeli da zaustave
Biće me po čitavom ostrvu
Po svim gradovima, obalama
Kraterima i pašnjacima
U vodi ću biti sirena
Na kopnu žena bik
I moj grad biće Taormina
Živeću istinsku slobodu ljubavi
U vulkanu
Biću užarena lava
Koja razara i stvara
Prelaziću iz jednog oblika u drugi
Potvrdiću da je Empedokle bio u pravu
Zemlja, vazduh, vatra i voda jesu u meni jednoj
Mešaju se i nadopunjuju
Ali ostaju nepromenjeni u svojoj suštini
Svaki od njih tu je kada je potreban
Uživaću u svakom uzdahu
Ješću sladoled zimi
A leti ću biti istinski srećna.
Ako odlučim da skočim u vulkan
Za sobom ću ostaviti papuče namerno
Jer moja želja nije da postanem Bog
Nego da stvarno živim svojoj suštini verno