*
Камена птица можда узлети
у поноћ
одвоји се са споменика
прхне лакокрила
као трепавица једне мале босоноге
са длана у ветар
уз тајну жељу
док жмури и осмехује се срамежљиво
можда узлети
можда све време и лети
надлеће нас сумануте
недостојне
росе, листа и бубамаре
па и кад су нам главе
ка небу подигнуте
не можемо је видети
јер
одавно смо протерали
све
врапце, голубове, славује, косове,
ласте, роде, сове, детлиће, орлове,
баш све птице
Тапкамо у месту
Под нашим стопалима је пепео
очврснуо
феникси се не могу подићи
Све је камен
камена, камена птицо,
лети, мила
Ostavite odgovor