Екатерина Ибраимовна

Аурором Бореалис застрто небо изнад Мурманска
У исто вријеме пун мјесец над зидинама старог Котора
Сања
Екатерина Ибраимовна, огромне црне подморнице…
Што сврдлају по Баренсовом Мору
Како лагано израњају баш у Котору
Сања
Зарђале џинове из Мурманских лука
И као да их гледа
Како се заодијевају у нова руха
Па препорођени у моћне ледоломце крче санте Арктичког леда
Сања
Екатерина мазно,
Како топли спарни ваздух которских уличица
Однекуд, у априлу отапа сиво-слани слеђени Мурманск
Сања
Да наоружана великим ратним бродом, у августу… поћи ће доље,
И безобзирно га насукати на Которско шкоље…
Сања
Како на Добротским плажама жуђено упија сунце
И старим градом увече у лаганој хаљиници корача…
Сања
Ибраимовна, сања и у сну зебе, у тајанственом загрљају…
чудесно радосну…
Сања себе.