Prvo sam se zaljubila u tvoje reci.
Bile su tihe, a opet nemirne, poput vetra koji prolazi kroz praznu sobu i pomera zavesu
Citala sam ih po hiljadu puta, cuvajuci ih u sebi kao tajnu od sveta.
A onda sam se zaljubila u tebe.
U tvoj osmeh, koji je bio nastavak onih reci ,
u tvoj pogled, koji je bio noc u kojoj su se palile moje zvezde.
Tvoje prisustvo je postalo melodija, tvoja blizina ritam koji sam zelela da pratam zauvek.
Nisu bile savrsene, ponekad su bile konfuzne, ali su mi se uvukle pod kozu.
Kao kad ti kafa prolije po stolu, ali miris te i dalje razveseli.
I shvatila sam, ono sto sam volela u tvojim recima
nije bilo samo u recima…
bio si i ti, totalno zabavno i neobicno, i to mi se najvise svidelo.
… i sve su me naterale da gledam u telefon satima.
Ostavite odgovor