ZEMLJA SA KROMPIRA

Pa budalo, koliko te volim…
dok perem krompir, svaki po jedan, skidam s njega zemlju i u sebi brisem svoje brige,
pricam s njim, sapucem mu sve sto ne znam kako da kazem,
osluskujem tisinu izmedju poteza ruke i osecam kako se nesto u meni smiruje,
svaki krompir je kao tvoja prica – skrivena, tiha, puna neizgovorenih stvari,
i dok ga cistim, nesto mi se topi u grudima,
i shvatam da je to ljubav – mozda cudna, mozda tiha , ali prava,
ne vidis, ali svaki krompir cuva deo mene dok mislim na tebe,
i svaki potez ruke, svaki dodir hladne kore, svaka kap vode koja trci niz njih,
prica s tobom, s tobom koju ne mogu dohvatiti osim u mislima,
a opet je tu, u svakom krompiru, u svakom trenutku, u svakoj tihoj reci koju mu posvecujem,
i u tom ciscenju zemlje sa njih, u tom spiranju svega sto je bilo,
osetim da ljubav moze biti tisa, da moze biti u rukama, u vodi, u sitnim stvarima koje delimo s nevidljivim,
i dok ih stavljam u vodu za kuvanje, smejem se sama sebi,
jer koliko god mali i obicni, svaki krompir mi prica o tebi,
i shvatam da je to, mozda, najlepse sto imam,
ta ljubav u malim stvarima, u pranju, u paznji, u razgovoru s onim sto ne govori ali slusa…dodirujem ih pazljivo, a opet osecam snagu koja mi topi srce,
kako se zemlja skida s njih, tako mislim na sve sto si ti u meni cistio –
strahove, sumnje, sitne nemire – sve nestaje u vodi koja tece,
i smejem se sama sebi, jer koliko god mali i obicni, oni me uce kako voleti znaci paziti, znaci biti tu, znaci govoriti bez reci,
svaka kap vode koja se sliva niz njih je poljubac koji ti ne mogu dati,
i dok ih stavljam u vodu za kuvanje, osecam tvoju prisutnost u svemu –
u rukama, u mislima, u tihom razgovoru s nevidljivim, perem krompir, brisem zemlju, razgovaram s njima, a zapravo sa tobom,
i u tom tihi trenutku, u toj igri vode i zemlje i svetla,
znam da te volim, i da ce ta ljubav ostati i u svemu sto se cisti, u svemu sto se kuva,
u svakom malom, obicnom, a ipak bozanstvenom trenutku koji delimo,
i u svakom krompiru cuvam deo tebe, deo nas, deo mene koja te voli,
i smejem se, jer tako je jednostavno, a opet tako savrseno –
ljubav u pranju krompira.