Od crnih bisera mi tople reči ispleti
dok lepršaju svici u srebrnom plamenu,
ne budi me ako jedan na mene sleti
jer ovaj život za tebe dajem kao zamenu.
Uvek kad te krišom pogledam onako
znam da su boje ljubavi često i sive,
ne može isto da se voli baš olako
ponekad se i ruže pretvore u koprive.
Osećam i znam koliko ću da patim
bez tebe srce će mi sto puta pući,
ako se sutra slučajno ne vratim
izvini što te neću pratiti kući.
U času nestalih godina što se obrisale
bila si moje najduže putovanje,
ljubim tajne koje su mi tvoje usne odale
nosim odavde premalo a od tebe najmanje.
Od straha poželim da se nikada ne setiš
ni jedne naše napuštene luke,
i samo ako to u ovom trenu zaista želiš
molim te poslednji put – drži me za ruke.
Ostavite odgovor