3 dana pred dugo očekivani godišnji odmor dobih otkaz, iz vedra neba pa u rebra ovaj put moja već malo ranjena.
Odmor zakazan, radujem se ja kao da sam dobila povišicu a ne otkaz
na moru ću skrenuti misli, isprazniću sve ono što je već mesecima nakupljeno, sav umor, čekanja i neka prazna nadanja.
Tako nekako i bi, sa mamom u društvu sve je nekako bilo lakše i podnošljivije.
A i kako drugačije kada si na primorju, i ono što je ružno postane lepo i ono što ti teško postane lako, pa se misliš kad se vratiš domu svom preporodiće se sve pa i ti sama.
U mom slučaju preporodio se samo moj bronzani ten a ja ostala ista.
Danas 30. septembra i dalje bez posla ali sa jednom uspomenom više i izlaskom iz zone komfora više.
Ostavite odgovor