Skotovi

Ulična svetiljka privodi kraju treću smenu. Pod njom svetluca neutabani sneg. Utroba, nepresahla od života, batrga se baznadežna i krvava.

Žuća trči u susret kesi. Dobija pola još toplog peciva! Olakšanje i nagrada što je živa. Zgazili su onu neku što je bila skotna do nedavno. Žuća je, čini se, potpuno single. Šeta svoje vite šape po dvorištu firme. Možda i ima neku džukelu, ali nit’ ga dovodi, nit’ štence s njim pravi.

Ostavlja gletavi ostatak kifle i grabi kosku. Glocka krznena svoj ručak u čeljustima decembarskog sunca. Oko ručka se niko ne otima. Vlažne, umrljane njuškice oblizuju se sito oko leša. Skotovi. Od skotna.

„Mama, platiću račun za struju. Ne treba…legla mi je plata”, do detinjčeta prti se put.