Земљо отвори се! Ово ни у нашој фамилији, ни у селу, ма ни у срезу није било. Да смо се на Бога камењем бацали не би нас оволко кажњаво ко са Јевтином регрутацијом. Трећи пут га одбијају! Јевто, од оца Милуна, Јевтић, рођен 1960.године из села Маовишта неспособан за служење војног рока у јенеа! Лебац ти се огадио, оно раније писало привремено сад јок! Куку, како међ народ!?
Ај, први пут ко нема висину. То се и оком види, понизак је. Што јес јес, сви смо фамилијарно око метар шесет. Малина је пребацила, већем има снижи. И Јевто таки, ал полеп љуцки, плавушан, румен, лепо развијен, зврк…Кад намири осамнес, оће да ослужи ко и сви па да гура даље. Таки смо, да се дуг држави врати. Кад се ото расканта ондак даље по реду свадба, деца, њива. Мало се ко ћућорило по селу да је Јевто једини од њи шес из генерације одбивен, ај божемој!
Други пута, ишо Милун лично у војни осек да малог јопе позову на регрутацију, они обећали и одма најесен шаљу га са другом групом, ово ко средњошколци. Три дана у Београду до саме Богословије. Џаба смо се сви крстили и Богу молили – привремено одбијен. Ово тек не ваља! Сад висина и ђене ђене, фали килажа! За џокеја таман, за ЈНА валичан. Оће и он и мати му и Милун да се вешају. Море, и нама Јевтићима резилно. Брука, прича цури из села даље. Трчи, тражи везу, ево већ му се и осамнеста примиче. Нико гласно да рекне, а сви исто мислимо: није за војску није ни за женидбу! То ће све да нас истера на лош глас.
Неко се сетио зета Риста, ко неки главнији официр, пуковник у Маршалату. Салетеше га са свију страна и он среди те Јевто доби нов позив за преглед и то директ у вемеа. Оде и други дан се врте са печатом трајно ослобођен војске!! Пола фамилије не излази на сокак, а она друга половина брекће и крије очи од комшилука. Таман и Јевто и Милун пресекоше да се ова брука реши вешањем кад ујак Станоје, Бог му добро дао и на овом и на оном свету, указа на излаз из ситуације.
– У недељу да се прави испраћај, домаћински, како спада и приличи вашој кући. Звати и кога треба и кога не би таман да вам плати. Музика, трубач обавезно! У понедељак кад крену регрути Јевту и ми да испратимо директ на воз у Шабац. Карту вадите за Марибор, ко пита: дете иде у Толмин, брдска пешадија. У Словенији ће га сачекати мој брат Радоје и води га код себе у Шкофју Локу. Там ће га он узети да му ради на женином имању, намирује краве, а мали се у чобанисање срећом разуме. Има смештај, рану и неки динар. Мора издурати бар годину, ако не цео рок и кад се врне да се жени. То што војска види да њему фали, село јок.
Ето, да не би ујака изиђосмо на рђав глас. Краћу ногу јал врљав поглед немош сакрити ал главу не мораш ни капом покривати јер шта у њој фали нико не може да види. Кад мал боље промислим има разни вода ал нису све исто бистре. Неке су за пиће, а неке сам да њима гузицу опереш. Да извинеш!
Ostavite odgovor