Ne bih voleo da me pamte

Ne bih voleo da me pamte

Kad odem pogrbljen jednog dana

Da o meni govore lepo

Sa setnim smeškom u uglu usana

Ne bih voleo da me se sete

Po tragu mojih koraka

Putevi moji ne vode nikud

Od slepih ulica do ćorsokaka

Iza sebe ne ostavljam sigurnost

Ni mirne luke, ni pristaništa

Pogled u daljinu, potragu večnu

Ja iza sebe ne ostavljam ništa

Osim oluje što jedra cepa

Nemirno more talasa puno

Ja sam pohabao cipela tuce

Uzalud tražeći zlatno runo

Čovek koga znate nisam ja

U njegovom sam telu slučajno bio

Umesto njega voleo strasno

Snove njegove iskreno snio

Odelo njegovo nosio gordo

Pesmi njegovoj davao ton

Sve sam radio umesto njega

Ceo život glumeći da sam on

Ne želim aplauz za dobru glumu

To nije moja predstava

Niti ovacije za dramsko delo

Taj mizanscen nisam postavljao ja

Neko je drugi birao glumce

Zaplet i radnju, vreme i mesto

Života moga vukao konce

Nekada trapavo, nekada vešto

Ja sam se samo trudio silno

Da me u lepšem svetlu vide

Da budem ozbiljan, da budem dobar

Da me se potomci ne postide

I nisam uspeo uvek u tome

Nije mi legla uloga

Bio sam osuđen da budem drugi

Stalno tražeći pravog ja