ДАНИ
Како то да једно јутро стане у нечије очи?
Сунчано, лењо, летње, јутро када је све могуће.
Како то да једно поподне стане у нечије очи?
Зимско, ушушкано, топло од мириса ватре и чаја.
Како то да једна поноћ стане у нечије очи?
Тајновита, страствена, испуњена месечином и звездама.
Како то да све моје дане
Бојим откуцајима твога срца, песмом твога тела?
Како то да цело моје биће постоји само
У оних неколико секунди када нам се погледи сретну?
Како?
Тако што љубав твори дане у тренутке, слике
У отисак срца, откуцај душе
Јер иако их време понекад брише
Нежно али неизбежно
Нема бољих дана од ових сада
И нема веће љубави од ове наше.
Ostavite odgovor