ЗНАНО ЈЕ

ЗНАНО ЈЕ

Знано је

Да међу боговима и људима

Празнина влада што одваја светове

Да наклоности нема само као

Неми посматрачи два бивства вечито стоје.

Знано је

Да ја, сестра Перунова, Изворкиња вила, водом владам

Реке и језера, скакутави потоци, мирне луке конак су мој

Доносим радост, доносим живот, стварам дом

Знано је.

Али…

Стрибога бога, брата мога, молим

Да утка ветар у трске што поред воде расту нежне

У стабло шљиве, у гране дрена, коре јасена

Да створи фрулу чобанску јер

Знано је

Да љубав је сила што празнине спаја

Да тамне очи смртничке понекад крију звезде

Да моје бесмртно срце куца једино када његове кораке за стадом чујем

Да додир његових руку, што мелодију свирале у чини претвара, на мом телу је, а

Дах његов на уснама мојим  пре него на глаткој свили дрвета.

Знано је

Да фрула је та што песмом својом тка ћилим од оба света

Да фрула је дар што магијом музике своје границу између бога и човека брише.

Да фрула је та што историју људске душе пише.

Знано је.