Deset metara pod zemljom

Mi zakopani smo deset metara pod zemljom
tvoja tišina
napravila je
neizlečive fleke na meni
žuti prsti od cigareta
bledo lice od nespavanja
zadah ima pola promila alkohola
zidovi u stanu oblikuju se u kovčeg
kaktus pored prozora
ispustio je sve bodlje
predao se
Mi zakopani smo deset metara pod zemljom
tvoja tišina
ugasila je život svih biljaka iznad naših grobova
i niko iznad nas ne plače
i niko se ne usuđuje da svira naše pesme
oblaci su se po prvi put usudili da ispuste kišu
upaljene sveće na spomenicima prkose svi zakonima
i nikome nije jasno
kako smo mogli da napravimo pogrešne korake
zato sada
u to ime
nestajemo u tišini onako kako si isplanirala
Mi zakopani smo deset metara pod zemljom
postajemo ničiji
jer
ovde
dole
još ima života
da budemo kao i svi ostali
sami i uspešni u svojoj smrti
Mi
zakopani smo deset metara pod zemljom
mirimo se sa tim
i ništa nam ne fali