Пета страна дингача

Пет боца Дингача

развлачило ми је утробу

на пет страна света.

Сеоски агроном, уважен и млохав,

језиком млитавим лижући ваздух,

гушио је причом пијане јарце

и бленуо у шиљастог младића.

Моји су другови уто грчили песму,

клатећи се ко тараба на Вистеровом салашу —

једном испала кошуља,

другом уста отишла за врат.

Два адраповца за шанком,

гордо срчу млаку пиву.

Знојав и исколачен, бљујем у пепео.

Бришем браду рукавом и бежим

кроз климава врата бурта.

За мном

— мемла у ушима.

Клозет.

Зелен месец.

Пета страна.