Borac, Ivana Arsić

Borac, Ivana Arsić

Na krevetu je ležala,

u plafon je gledala

više nije bežala

kao da se predala.

Niz obraz se sliva

jedna suza, osmeh blag

znak da je živa

na jastuku vlažan trag.

Diše tiho i polako

teret stiska grudi

zario je nož svako,

rane su od ljudi.

Ustala je nasmejana

i obrisala obraze

jer tako rade borci,

ne pristaju na poraze.