Label Menu


Menu Item

Menu Item

Menu Item


Menu Item

Menu Item

Како ли ћу… без љубави твоје (… рат је)

Вихор рата груди ми пара, Душа ми је стена на таласима. Ледена вода жедну ме труни и удара. Обликује ме, окружену ирисима.                                                           Чекам… да отвориш врата,…


Вихор рата груди ми пара,

Душа ми је стена на таласима.

Ледена вода жедну ме труни и удара.

Обликује ме, окружену ирисима.

                                                         

Чекам… да отвориш врата,

Да ми срце задрхти од среће,

Да дете викне: “ Тата, тата!”,

И да нам стигне пролеће.

                                                          Чекам… Лишће да олиста,

Цвркут радосних птица да чујем,

Да изнова, осмех твој заблиста.

Вратићеш се…Осећам и верујем.

У двориште наше, нежно закорачи,

Кораком тихим, кораком лаким,

Ко сунце, што небом зрачи,

И јутро чини румено-питким.

                                         

Немо, са осмехом благим,

Крени ми у загрљај, потрчи!

Раширићу руке, рукама драгим.

Милион ће латица да се сручи!

У том ће трену, кроз кишу цветова,

Лептири да крену и око нас облете,

Безброј најлепших летова,

За нас и нашу Зену, наш једини свете!


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Još objava. Možda će vas takođe zanimati.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com