blediš
svirepi pokušaj da budeš čovek
brišu te
a ja te ne dam kao deo sebe
kako mi te uzimaju ovako
čupaju iz komorica
dok na vrhu kapaka neko novi
bivstvuje
a ti bivši košmar
jedino kao takav i dolaziš
ja te teram i molim
neki znak i čekam
koga ti čekaš
rana na ranu ne ide
dva haosa u glavi slute na preran kraj
ubio me ubila se
već je poznata priča svima
lagana tiha klima i fatalna tišina
predznak su za opasnost
dižem crvenu zastavicu
potonje potajno pijano veče
možda nas spoji grešno
utešan poljubac
onog s kojim bih se divljački smejala
bi opet bio samo osmeh u trenutku a ne
istinska sreća
a ja opet samo njegova senka
Ostavite odgovor