Svedok ~ Pozdravite moga tatu

Svedok

„Kada si prestala da se smeješ?”, upitala me je majka jedne večeri. Zastala sam i počela da se preispitujem.

„Hm, zar sam prestala?” Usledilo je pitanje na pitanje.

„Da”, počela je i ona da se preispituje kada je to moglo da bude… Kaže da sam se kao beba smejala stalno. Nisam bila od onih plačljivih, naprotiv, bila sam nasmejana beba i dete, sve dok ne postah svedok. Sve dok ne postah svedok. Sve dok ne postah SVEDOK Života koji se i kakav se Život za mene odvija.

~*~*~*~

Od ulaznih vrata u hodnik kuće vodila su tri mermerna basamaka. Znala bih da stanem na vrh tog malenog stepeništa i da dozivam tatu: „Tata, dođi, tata dođi, tata dođi!”, sa sve pokretom vabljenja rukom koji je pratio taj poziv. Nije me čuo. Nije me video. Dolazio je jednom godišnje, nekada i ređe. Da li su to bili srećni trenuci?
I da i ne; bili su pre svega ZBUNJUJUĆI.
Sve dok ne postah svedok da tata neće doći; da su pozivi uzaludni, a i tada kada bi dolazio, bivali smo dva stranca. Ja sam od njega bila preplašena. Ko zna, možda je bio i on od mene…

Pozdravite moga tatu!

 Otišao si iznenada,
Usled lažne, nepostojeće bolesti
Kao žrtva nedostatka svesti.

Mnogo mi je žao, tata,
Što si otišao na ta vrata,
Bez pozdrava,
Bez pogleda,
Makar za kraj,
Pa idi srećno u Raj.

Žao mi je što si bio sam,
Mora da je bilo teško, znam,
Da ne znaš ni kad je noć, ni kad je dan,

Pod teretom nametnute bolesti,
Strada telo, stradaju kosti,
Jer ne beše radosti,
Ne beše ljubavi,
Srce da izdrži,
Telo se tada samo sprži.

Hvala ti za sve što si bio i dao,
Za Života kako si najbolje znao.
Tražim oslonac za sve,
Što na tebe podseća me.

Tražim detalje, mrvice,
Što ukazuju na ljubav i prihvatanje,
Na poseban način svoj,
Da si bar malo voleo svoj porod i soj.

Jer, od istog smo kova,
To zna duša ova,
Prihvata i nada se,
Tamo gde si, da dobro ti je.

Neka tebe sa tvojim vanzemaljcima,
Ništa zemaljsko nam ne pripada.
Mi smo od istog Zvezdanog Roda,
Umetnost je naša Priroda.

Sada je tvoje platno čitav nebeski svod,
Zato, zgrabi četkice i boje,
Oslikaj za mene sve dugine boje,
Tako će da te pamti dete tvoje!

© Margareta Mudra