Repriza

Danas sam pustila reprizu serije

Laptop me obaveštava da ne može više

I njemu je otišlo zdravlje baterije

Od suza u oku, ne videh šta tačno piše

Devojčica u ulozi glavnog lika

Traži svoju majku, izgubljena u šumi

Pogledah u ovu moju, što stoji kao slika

Takvih su mi, nažalost, prepuni albumi

Devojčica kidnapovana sa svoga dana

Troje osumnjičeno, upleteni u to i prsti njene majke

Da se nevino detinjstvo ukrade usred rođendana

I mesto Deda Mraza, poveruje u zlikovca iz bajke

Poznat mi rasplet, ali očekujem drugačiji završetak

Sa majke sklonjena optužnica, ruke uprljane, al’ nije kriva

Na sudu baba, otac, prva komšinica i njih još desetak

Nude novac, dva ručka i strah, samo da slučaj postane arhiva

O detetu ni traga ni glasa, prošlo je već šesnaest leta

Portret joj skinuše sa zida, stvari njene neka ih, nek stoje

Da se ne otkrije ni slučajno da im detinjstvo smeta

Jer pobogu, šta će ljudi da kažu, najviše se toga boje

Glumac u ulozi oca davno napustio set, neće da se vrati

Ide vrhunac, dug se mora poravnati, majka samo što nije

Evo ga kraj prve sezone, i jednog i drugog izdaše aparati

Dete se vraća s 25, pa ljudi, ovo ne može apsurdnije!

Danas sam pustila reprizu serije

Prva sezona odgledana, ispunjena je današnja kvota

Psihološkinja završava, ponestalo joj baterije

Ja sad odoh

Da pokažem detetu boje i onog malo nevinijeg života

Marija Filipović