Бежања

Био сам неко био сам нико

Одлазио сам кад сам хтео и долазио

Хитро

У ноћима кад ниси мирно спавала

Сања

Девојчице

Гусенице су се испрепадале од мога хода

Молила си ме да ти рецитујем Мајаковског

Он ме смирује рекла си ми

Згрчена

Длан ти није остављао јорган на миру

Не знам ти ја то

Лудице

Може ли загрљај да помогне

Често су те походиле неке птичурине

У сну

Од чега ти се помицао у трзајима

Ножни прст

Какви су те облаци опет сколили

Сања

Дајте ми неку збирку савремене поезије

Има ли тамо Мајаковског

Ко још по библиотекама

Запошљава жене са брковима

И јаркоцрвеним лаковима

Које заударају на неопер

Библиотеке миришу на моју бабу

Тврдоглавила си се

У њеној соби цветају све руже овога света

Однећемо јој једну на гроб

Кад те прођу грчеви

Сања

Водићу те на сеоско гробље

Тамо су кажеш поређане твоје крилатице

И сви очеви твоје поезије

Прелетао сам стихове оног несрећног Руса

Ко још у пола ноћи са аветима послује

Осим песника и мене

„Сања хоћеш ли ме таквог

Пусти ме Сања

Згрченим прстима давим гвоздено грло звонца

Сања!

На улицама су звери.“

Споменуо сам и двери

Јеси ли ме хтела

Сања

Таквог

Питала си

Ћутећи си питала хоћу ли те пустити

Да одеш

Уместо одговора

Одвео сам те на Гардош

Тамо дувају неки немилосни ветрови

Не волим да венем на ветру викала си

Однеће те тако танану

Како си се инатила Сања

Балавице

Мудрице

Намћор сам на баба Марицу

С очеве стране

Спомињала си је стално

Мараме је носила миришљаве

У светлим бојама

Засадила ти је орах у доњем дворишту

Још је млад али само мало млађи од мене

Такорећи ми смо вршњаци орах и ја

Отишла си макар три корака испред мене

До Венеције до Венеције си стигла

Она је оронула

Сјај јој је избледео

Нема везе казала си

Овде ће Дунав увек да се цакли

И отперјала доле до реке

То није река то је Бог

Пантић то зна

Стално рибари

Опсесија под старе дане

Не дирај ми Пантића

Бранила си га

То је твој бог

Сања

Тај Пантић

Не може Уелбек трон да му узурпира

Читала си ми одломке тог сјебаног старца

Нешто о томе како се један средовечан мушкарац

Припит вероватно

Питао пошто је

Упознао Кејт како је

Могао да јој окрене леђа

На другој галерији Народног позоришта

Стискала си се уз мене

Рука ти није хтела из моје

Шапнула си ми

Ко си ти

Прсти су ти тако мекани

Сања

Сиротице

Види ону балерину што је одскочила

Још мало па ће достићи твоје висине

Када ти плешеш

Сања

Ето ме у Амаркорду

Фелини би ми позавидео

Дао би ми и четвртог Оскара

За секунду твог плесног корака

Ниси ти ништа посебно Сања

Само си пустила прамен косе

Да ти падне преко носа

Од колико те је пробисвета Бог сачувао

Сања

И зашто није од мене

Шта да радим

Шта да радим

Јорган си збацила

Чело ти је мокро

Сања

Плашљивице

Најхрабарија жено на свету

За коју знам

Дај ми мајицу

Суву

Води ме код видарице

На доњој полици у кухињи

Тамо су пилуле

Ко још на кухињском столу држи савремену

Поезију

Југословенских народа и народности

Купићу ти ново издање

Сања

Корица ти је у доњем углу поцепана

Одагнаћу ти ноћне море

Сања

Обећао сам ти

Има наших баба које сливају страву

Тетка ти је рекла

Доле негде на југу

Хтео сам да ти се врзмам по глави

Макар упола као Андалузија

И фламенко

Од твог плесног корака

Померила се афричка тектонска плоча

Сања

Милоснице

Врагу

Заостајао сам за твојим корацима

Куда си отишла

Сања

Луда главо

У посету краљевима Алхамбре

Јесу ли ти тамо отклонили страву

И ко стопало прислања на твоје

По мраку

Неће овде бити срећних људи

Никада

Разочарали су те Балканци

Али сам те нарочито разочарао ја

Клели су се да су те видели

Доле

Код Куле Небојша

Точак твог бицикла кажу узјогунио се

И замакао им подно Калемегдана

Сад доле на 25. мају

Прокапињу кише

Склизнем сам до реке и

Понекад чујем бат корака

Из спортске сале Шумице

Ноћи су овде тако дуге

Има ли белих ноћи

У Андалузији

Јави ми да знам

Лакше ћу заспати са сунцем у

Твојим очима