Dođu ta vremena kad tuge zaostaju za nama
mahne nam u prolazu osmeh koji je još juče bio tu,
izvini tugo ali moraš na trenutak ostati sama
svako zaslužuje parče sreće u najlepše sanjanom snu.
Pobegnu godine i zadihano gledamo za njima
rukujemo se sa potpuno nepoznatim ljudima,
često nam izmiču prilike kao pesak među prstima
a ne podeli se radost svakom isto i ne svima.
I na kraju za koji niko ne zna šta se računa ustvari
pohlepni minuti čarobnog sjaja da smo jedna duša bili,
ostaju reči na listu koje iznova čitamo sve dok srce ne ostari
ne tužite ničije sudbine ako niste samom sebi sudili.
Na ovom mestu neko putuje da opet preživi ono što ostavi iza sebe
u golgoti suza i ja ću okrenuti glavu ka drugoj strani,
jer želim još samo jednom da sednem tiho pored tebe,
neprimetno zajedno, bez ove planete, zagrljeni i sami.
Ostavite odgovor