NISAM UMEO

Jednostavno nisam umeo. Nisam znao kako da te pretvorim u pesmu. Da te pretvorim u večnost i ne dozvolim vremenu da okrnji ni mrvu tvoje lepote. Da tvoj osmeh zarobim u pesmi. Da tvoji koraci zauvek zvone po celom svetu, kad god neko čita moju poeziju. Jednostavno nisam umeo. Kako god krenem da opisujem tren u kome usne kreću da ti se razvlače u osmeh, nekako ispadne banalno. Ne mogu da prenesem ni delić aure koja te obavija. Nije ni lako opisati šta se desi u meni kada te vidim, tešim se. Pokušavam ja, nije da nije, ali sve mi to nekako mlako ispadne. Ni prići onoj ženi koja mi kola kičmenom moždinom i broji pršljenove. Jednostavno nisam umeo. Nekako nisam znao da te spakujem u pesmu. Možda zato što si veća i značajnija od poezije. Možda zato što ne postoje dovoljno jake reči… Ili ja jednostavno nisam umeo.