ZAGRLJAJ

ZAGRLJAJ

Sve je stalo.

Samo ti i ja i vazduh

koji nas jedva izdržava.

Došla si i zakrivila prostor.

Dokazala relativitet.

Tvoje oči, širom otvorene…

Sakrih se u njima.

Pogled ti je blag.

Sušta suprotnost od oštrine

iza koje se nekada kriješ.

Stajala si na odstojanju.

Držala distancu.

Bezuspešno pokušavala

da nas razblažiš.

Zamolih te za zagrljaj.

Prišla si i zagrlila me.

Najprirodnije.

Kao da se grlimo oduvek.

„Volela bih da vidim sebe tvojim

očima“. – šapnula si.

Samo to je istina, devojčice.

Sve drugo je laž.