Vatra i led

Žuti plamičak

na vjetru titra.

Za život igra.

Vrelim dahom

mije kamičak

i boji ga u crno.

Vatra sam- kaže-

i kad sam zrno

mene se plaše.

Vrela sam,

dodir moj žari.

Laka sam,

a najteža ustvari.

Dodirni me prstom

i to ceš da pamtiš,

bolom da platiš.

Vatra sam-

rastem u plamen,

gutam i kamen

i drveće

i bujam od sreće.

Ja sam stihija

i sve sam vitkija,

ka nebu se dižem.

Oblake ližem,

dok kiša me gasi.

Vatra sam.

A ti šta si?

Moja hrana.

Od prvog dana

sam neshvaćena

I neuhvaćena-

nema zamke,

a ni mamca.

Uzalud slamke-

nema vam spasa.

Vatra sam,

sazdana od gasa

i blještavog sjaja

i idem do kraja.

Vatra sam, a ti led.

Možemo u nedogled

da se topimo i gasimo-

zajedno ginemo

ili se spasimo.

Jedno drugom

smo život i smrt

i nosićemo krst.

Praviću dovijeka

od leda čovjeka,

ti ženu od vatre,

sve dok nas satre

narav prijeka.

Vatra sam-

topim te

dok me gasiš.

Led si-

gasiš me

da se spasiš.