S godinama zavoliš jutro

С годинама заволиш јутро,
ал` у мом случају ниђе везе са животом.
Стварно није уфураност у назови вечну младост.
Јутро има проблем, не ја.
Свитању свака част.
Дивно је, ал` траје трен,
да би потом раздањено почело да меље.
Сунце је дунуло у трубу
и сви су под командом поскочили,
па пожурили да Carpe diem,
као да би Dies цркао без њих.
Неко је некад људе погрешно научио
да колективно сецкање преподнева заслужује орден.
Ноћ уме да потраје,
па стигне да уравнотежи биће у природној функцији.
Јутро је измислило функцију над неким:
Боље би ти било да не закасниш!
Замисли да неко горе хвата белешке
о аутентичности твог постојања.
(Пошто те створио, има право и да мери
узалудност производње)
Јасније ће те видети, па лупити плусић
или крстић, како год да читаш,
ако сви у цркву, а ти у кафану.
И најзад,
у славу контре и храброг трчања
у смутна времена, тик пред последњи звиждук,
проломи се стих речитог центархалфа
и левог крила, госн` песника Црног:
Раширим руке, али не у зоре, него у море и ноћ.[1]
[1] Завршни стих је цитат Милоша Црњанског, песма Путник
Kako ti se dopao tekst?

Terpsihora
Ishemija srca ❤️ od svih nenapisanih pesama i priča
- tekstova
- 15
- čitanja
- 970
- reakcija
- 11
- komentara
- 4
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
ЧИКЕ У ЧУДНИМ ОДЕЛИМА РЕТКО ПЛАЧУ
ЧИКЕ У ЧУДНИМ ОДЕЛИМА РЕТКО ПЛАЧУ Човек у белој униформи, затворен од главе до пете, седи насред нечег што наликује пошти. Све више личи на филмску кулису претеклу од прошлог века. Из плавог металног сандучета вире писма. Отвара коверту без поштанског жига и чита: Драга…
2400
Zašto te nisam rodila?
Zašto te nisam rodila? pitaš me u snu onomad, a ja, naglo probuđena, tražim u spisku razloga onaj u koji ćeš poverovati. Prvo sam se plašila da će se nešto dogoditi i da u ovom suludom svetu nećeš uspeti da porasteš. Ja to ne bih…
4202

Neću više da znam
neću vise da znam ni koliko je sati, ni koji je dan i ne vidim dalje od odsjaja u tvojim očima neću vise da znam za jutra što mi prekidaju san i ne tražim svijet izvan nas izvan naših osmijeha neću vise da znam ni…
Vjerujem u tebe
POSTOJE LJUDI KOJI NAM POSTANU DOM ❤️ Postoje ljudi koje sretnemo, zavolimo i nastavimo živjeti. A postoje i oni rijetki koji se toliko tiho nastane u nama da jednog dana shvatimo kako više ne znamo gdje završavaju naše misli, a počinju one koje pripadaju njima.…
100