Tako je pevao on

Tako je pevao on

(U sećanje na Đorđa Balaševića[1], 19. februar)

Kad odem,

mali svitac srebrni ima da me prati

na vrh Kalvarije, gde ostane s tobom samo neizrečeno.

Ako pleteš svoj oreol za to nema boljeg mesta nego mrak.

SveVide su oči sudbine

i ono prkosno sunce pred zimu,

koje ne pobeđuje, ali je zato nepobedivo.

Dubok bezdan bez dna,

i teški lom u srcu mom

dok nad Novim Sadom đavo pali kandila,

a Dunav tamjan odranja.

Ti si super, ako stvarno spavaš mirno.

Neki novi klinci,

računajmo na njih.

Okanite ih se, jer sve ću da vas polomim!

Nisu oni za taj jad i pokor,

već da im bulevari sveta pamte muziku koraka.

∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞∞

I tako nastade pesma, ludo jedna,

a ja sam te ostao željan dok me bude….

[1] Pet godina od odlaska našeg Đoleta 🙁 Povodom 19. februara, 19 završnih/ poslednjih stihova iz 19 omiljenih pesama uklopljeno u novu misaonu celinu – mali autorski poduhvat kao omaž pesniku i kantautoru