Једном сам био љубоморан на језеро.
Далеко од мојих прстију,
у неком глупом кантону,
седела си замишљена на обали
док је светлост неодлучно прелазила
са његових таласа
на твоје лице
Пожелео сам нови смисао за живот —
од ког ми вибрира соларни плексус
и тебе,
на уздах до мене,
дрито са оне слике
у розе-браон тону.









Ostavite odgovor