Отаџбини
Viktorija800
Не кваси око вољена земљо,
у горкој сузи мрски освајачи
понос ти газе и љепоту кваре
грешни демони моћнији и јачи.
Не страхуј мила нема тог пораза
да суза капа из рањеног ока,
твоја је туга силника срамота,
гробница плава нијемо дубока.
Не очајавај већ се жртви диви,
сваки њихов искорак је клет,
овакве чека коначан суноврат,
а тебе до бисерних звијезда лет
Мира Којић Ђорђевић
Kako ti se dopao tekst?
Viktorija
Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…
- tekstova
- 34
- čitanja
- 387
- reakcija
- 53
- komentara
- 0
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Капица
Ноћас у несну марамицом далека прошлост ми маше, безбрижно ми се смјешка лепршаво дјетињство наше. Троје птичади у гнијезду два птића, птица ластавица, најслађе родитељске жеље татина и мамина смијавица. Постоји ли нешто љепше у тмини ноћног бдијења на узглавље да ти долете најдражи тренуци…
1100
Пјесма роду
Мој народ сам узвишен, дичан, остављен на сред раскршћа, бритка сабља Обилић Милоша, крсташ барјак Бошка Југовића. Дрско пријети отргнута рука испод топлог мајчиног скута злотвору, туђинцу, тиранину у страну куго, склони се с пута. Васкрсла хајдучка мишица, тврде руке жуљевите голе пред којим се…
1500
Светом сави
Опрости им Свети благовјерни што те грешни поново спаљују, младићка тајно од Светога рода отпадници клети неуморно снују како да те Растко оклевећу и згаде пастви што те вијековима слиједи, од Раса преко Русика до Ватопеда о твом монашком животу бесједи, и српској лаври Светог…
700
Према теби
Невоље ме прате у ове касне сате Твоје име сјаји као пламен кроз магле Дуг за тугу исплаћен Ти на колену и даље невиђен Пали војник Храбри мамим принц Спреман је да каже још хиљаду лажи Да би купио једну истину од мене У замену…
La fe
Cuando Ozu canta Te Boté, el mundo deja de doler y por un instante, vuelvo a creer. No sé si es la música, o algo que olvidé pero entre tantas ruinass, la vida vuelve a florecer. El negrito ojo' claro'!
800