Oznaka
savremenapoezija



- Prikaz knjige
У стиху Марије Шуковић Вучковић - приказ
Ако је бити природан најврлија истина / а бити слободан – првоосјећај – / куд је, из виталности мрака, / кренуо неходом човјек [?][1] Куд је – мање дира лирског субјекта колико неход, кретање укруг или уназад, некакво померање – недостојанствено, готово нељудско – да би се назвало ходом. Епском формулом песникиња обрачунава кораке кроз овај пород и чека да се роди / нешто друго из ње / што сигурно није незвук.[2] А рађа се нешто што јесте и није. Ако је човек, онда је сав у контрасту, најдоминатнијој фигури у збирци. Нараста до антитезе, па се затим увија у софизам. У сваком случају, Шуковић Вучковић редефинише биће. А у проширење дефиниције укључује и национално искуство, и породично наслеђе, и бол рађања у самоћи. И игра се звуковима који се не чују.



- Poezija
Đerdan od kiše
„Iz sumornog kišnog dana, u ritmu kapljica, rađa se pesma – đerdan od emocija koji kišu pretvara u milinu.“
6910

- Poezija
SRCE
„Srce je jedan veliki ormar – nepregledne širine i dubine, pun fascikli dragih ljudi, slika putovanja i zaključanih tajni.“
5400
