Da bi vam život bio divan treba da znate da ste sami sebi najveća podrška.
SAMO SE NA SEBE OSLONITI MOŽEŠ
Kada kiša pada
ti vrata zatvaraš,
kada sunce prži
u kuću se zaklanjaš.
Pa zašto onda dušu svoju
u nemilost na vetrometini ostavljaš?
Ostavljaš je da je gaze
kao krpu da je vuku,
imaš li bar malo razumevanja za sebe
barem trunku?
U grudima nosiš led
u srcu se nastanila zima,
samo za sebe vremena nemaš
a za sve druge ima.
I lažeš samog sebe
da tako treba i tako mora,
godine prolaze, breme raste
i eto je, na tvom licu,
osvanula je još jedna bora.
Pa opet se tešiš
jer tako si ,davno, naučio,
da čovek mora da se muči
da bi živeo.
Obazireš se na svaku reč
pravdaš se i uveravaš okolo ljude,
sklanjaš se i ćutiš
da ne bi bio predmet osude.
A oni što sude
to i nisu ljudi,
nesrećne su to ljušture
što samo imaju obrise ljudske.
Svoju dušu osmehom ogrni
i prestani da se gložeš,
život je lep ako ga znaš živeti
i zapamti: „SAMO SE NA SEBE OSLONITI MOŽEŠ”.
