Предзорје

Та далеко чувена предзорја. Ни вамо , ни тамо. Ни тугованка мртвих , ни дитирамб живих. Нити је рађање нове зоре, а није замирање ноћи. Једини део у коме црна и бела посиве. Доба големих истина.

И баш тад крај мога прозора почињу шапати недошлих живота. Разговарају никад неповезане две судбине , а обећане једна другој по рођењу. Обећане, а заборављене. Остављене у сенци тренутака,  као подсетник на нешто минуло што заправо никад није ни дошло. Избледели записи овоземаљске судбине. Запостављене приче неба.

Док тело спава, душа и срце ратове воде. Одвајају ноћ од авети злослутних изгнаника нада. Јер, најгоре су наде које се никад нису догодиле ,а њихово време је прошло. Оне које су остале у предзорју. Да шапућу вечностима.

Живеле су, маштале, желеле део јаве,а довека остале неме и недоречене.

Задојене месечином сањара успињале су се лествицама сна полако.

Постајале све веће и јаче, деловале могуће. Добијале неко своје обличје на земаљској позорници . Живот их само једним дахом одува на дно и тамо препусти вечности. Додуше,понекад само, у касним јесењим ноћима, чују се .

Вуку измучено срце на места вечите стихије. Пошло би некуд али не може нигде. Осећа, али не зна пут. Далеки шапати прекривају слике живота.  Муче их, море. Поклањају јесен и олује , док луда машта сања да ће олако загазити њихов свод једнога дана. Пронаћи тај стрми путељак за којим годинама трага. Али , једини проблем је тај, што та прича о потрагама закопаног блага годинама сања у мојој глави , док снегови прекривају снове.

И тако сваке нове и нове зоре. Нису ми замрле наде, иако постоји страх, који све више, као уморни поветарац , односи све из главе у неповрат. Па кад тамо постану изобличене и непознате ситнице маштарија , поново се враћају у неком новом облику. Тако сам морао научити себе. Лакше је изнова покушавати , него бити заглављен вечно.

Макар целог живота био на степеништу између јаве и таме, нећу одустати никада. Таман кад мислим да сам се изборио , да сам прешао и овај степеник, тајанствени  ветар сећања одува ме степеништем на дно.Кренем поново. Вечити сањар, вечити пењач .