Autentičnost pojam iz humanističke psihologije i odnosi se na sposobnost ličnosti da prihvati realnost, ali i na spremnost da na nju utiče odnosno da je menja, spontanost, zainteresovanost za druge, moralni integritet i samoostvarenost. Ovaj termin je danas toliko u upotrebi, da bih se usudila da kažem da je zloupotrebljen.
Svima su nam puna usta priče o autentičnosti, dok smo istovremeno prilično nesposobni da kritički procenimo stvarnost. Ne želim da zvučim grubo, ali konformizam je na vrlo visokom nivou i to konformizam koji se krije pod plaštom autentičnosti. Tome u velikoj meri doprinosi javni diskurs u kojem se pojednostavljuju i pogrešno koriste mnogi psihološki termini. Po definiciji konformizam je prilagođavanje stavova, uverenja i ponašanja pojedinca normama i očekivanjima grupe. Ne bilo koje grupe, već grupe koju taj pojedinac doživljava kao značajnu za sebe, odnosno referentnu. To ne mora da znači da on toj grupi pripada, vrlo često je konformiranje sa grupama kojima ne pripadamo, ali bismo želeli da pripadamo, te se zato i referišemo u odnosu na njihove vrednosti. Moguća je i suprotna pojava, naime da svoje vrednosti i stavove donosimo u odnosu na neku grupu kojoj nikako ne želimo da pripadamo i tada ćemo uvek birati ono što je suprotno toj grupi. Ovo je takođe oblik konformizma iako na prvi pogled tako ne izgleda.
Ako se sada vratimo na autentičnost, autentična ličnost bi trebalo da je u stanju da zadrži svoje stavove i vrednosti čak i kada se oni u nekom segmentu poklapaju sa stavovima i vrednostima grupa sa kojima se ona u načelu ne slaže, kao i da ponekad ima stavove i/ili vrednosti koji su drugačiji od stavova i vrednosti članova grupa kojima sama ličnost pripada. Ostavljam vama da procenite da li je tako u savremenom svetu, posebno u našoj zemlji gde se stalno polarizujemo na sve moguće načine.
Ipak, u odbranu pojedinaca rekla bih da je pritisak grupa nikad veći zbog socijalnih mreža i transparetnosti svega. Retki su ljudi koji su sposobni da se nose sa tolikim pritiscima posebno što su pritisci upućeni različitim ulogama u kojima se svi nalazimo tokom života, pa tako imate pritske upućene direktno majkama, roditeljima, ženama, muškarcima, učiteljima, lekarima… Kad kažem pritisak, mislim na ceo set ,,pravila“ koja treba da ispuni osoba koja je u određenoj ulozi. Naravno, činjenica da smo istovremeno u mnogo različitih uloga se uopšte ne uzima u obzir, mislim da je i mi sami često zaboravimo, pa jurimo kroz život pokušavajući da zadovoljimo sva moguća pravila. Što je naravno nemoguće. I nikakvo čudo što je toliko anksioznih i subdepresivnih ljudi danas.
Jer kako zaboga da zadovoljimo sve te zahteve! Kako da budemo autentični kada to zahteva da budemo ,,najbolja verzija sebe“ a to znači da imamo savršen posao, zarađujemo više nego dovoljno novca, živimo u savršenom stanu, imamo savršenu porodicu, što znači partnera/ku i decu, putujemo na interesantne destinacije više puta godišnje i naravno sve to dokumentujemo na društvenim mrežama. Savršen život dozvoljava vam da godišnje imate i dan- dva kada se ne osećate baš najbolje, to isto možete da prikažete na mrežama pod parolom, kako eto ,,ništa nije savršeno“ ali uz obavezu da nas sve obavestite kada ovaj period prođe i da navedete šta ste otkrili tokom ovog ( uvek kratkog) perioda. Takođe je dozvoljeno da neke dane provedete gledajući filmove ili serije što će vam takođe pomoći da posle budete još ,,savršeniji“.
U svetu koji nas poziva na autentičnost, nisu prihvaćena ni osnovne razlike među ljudima, tako se osuđuju oni koji ne žele da imaju decu, drugačije su seksualne orijentacije ili žele da žive u otvorenim brakovima. Da ne pominjem one koji biraju da žive sami. Svi ti različiti načini življenja testiraju nas i izazivaju da promislimo da li mi zaista živimo onako kako želimo, ali to je sasvim u redu.
Odlika zrelosti je preispitivanje svog načina života, to ne znači da ćemo odabrati nešto sasvim drugačije nakon preispitivanja. Ali može da se ispostavi da nam više odgovara nešto drugo. I to bi trebalo da bude sasvim u redu. Svi oni koji pominju autentičnost trebalo bi da budu svesni da autentičnost pre svega podrazumeva tolerisanje različitih životnih izbora. Uvek će postojati mejnstrim život, život koji većina smatra dobrim, ali potrebno je da razvijamo svest o postojanju različitih mogućnosti za život kako ne bismo ostali zarobljeni prilagođavajući se tuđim predstavama savršenog života.
Ostavite odgovor