Trčim po mislima, preskačem suvišne.
One su prepreke,
one su kamen
koji žulja me.
Biram samo reči posebne,
koje retki pomisle,
ali se ne usude,
da ih izgovore.
Jedino to može da me uzdigne!
Nekad lovim u mutnom,
tamo gde ne vidi se dno,
a zapravo sam lovac u žitu
štitim tanano….
Hod po ivici u svakoj prilici,
I kroz trnje kada treba…
Neka boli, neka kida
al sam tu da te ne dam!
Takva si retka
i kad je noć i kad je dan,
čuvam te,
to najbolje znam.
Čuvam duše lomljive,
one koje nisu svačije.
Krhke, prozirne,
ali koje prodiru u svetove…
Gde ih većina ne prepoznaje,
jer su kristalno jasnije…
Toliko čistije…
Drugi samo odraz svoj,
kao po bistroj vodi
uoče,
pa se dive sopstvenoj
lepoti,
kroz takve duše beskrajne…
Ni ne primete šta sve u toj vodi krije se!
Ostavite odgovor